Malo koji jugoslovenski bend je uspio da se odrzi toliko godina na rock
sceni, a da ostane vjeran svojim izvornim nadahnucima. Albumi Riblje Corbe
sa kraja 1970-ih, pa sve do danas, zvuce jednako svjeze, britkih, duhovitih,
ali ozbiljnih i iskrenih tekstova, muzicki jednostavni koliko iskreno i
profesionalno odsvirani. Prica o Ribljoj Corbi je prica o Bori, pjesniku,
istinskom "rokeru" i politicaru ;) Pricacemo je u mYUsic clubu
04. oktobra...
Svirao je Dejvid Bouvi
i Pauci s Marsa
Tad smo bili kao novi, a sada smo farsa
Svirao je Dzimi Hendriks, kamenje i bube
Tad smo bili violine, a sada smo trube.
Prica
o kralju klozetske poezije
Borislav Djordjevic rodjen je 1. novembra 1952. godine u Cacku. Svoju
prvu grupu Bora je oformio kada je imao samo 13 godina. Bend se zvao
Hermelini, a grupu su pored Bore cinila i tri njegova skolska druga.
Boru je, iako je posle dve godine presao na ritam gitaru oduvek zanimalo
pevanje. Vec u to vreme poceo je da komponuje. Druga pesma koju je
napisao u zivotu "Moje tuge" kasnije se nasla na albumu grupe Suncokret.
Bora je za kratko vreme promenio niz grupa: Vesnici ljubavi, Safiri,
Decaci sa Morave, Cacanski plemici.
Pocetkom 70-tih formira akusticarsku grupu Zajedno. U grupi su pevale
sestre bliznakinje Vukica i Gordana Stefanovic, a povremeno i Nenad
Stekic, tadasnji rekorder u skoku u dalj. Klavijature je svirao Djordje
Petrovic. Uradili su muziku za predstavu "Bonton" koju su svirali
uzivo u pozoristu. Godine 1974. grupa Zajedno objavila je prvi singl
sa pesmama "Vizija" i "Goro moja", koji im je doneo prilicnu popularnost.
Singl je producirao Zoran Modli, popularni disk dzokej. Iz ove saradnje
rodilo se cvrsto i dugogodisnje prijateljstvo izmedju Modlija i Bore.
Zatim je Bora pokusao da upise glumu na Akademiji. Odbili su ga pa
se odlucuje za odsek pozorisne organizacije. Pisao je i za "DZuboks"
i to, opet o domacoj akusticarskoj sceni. Krajem 1974. godine Bora
je otisao iz grupe Zajedno, a vec pocetkom sledece oformio je akusticarsku
grupu Suncokreti.
Bora se ni u grupi Suncokreti nije dugo zadrzao. Do razlaza je doslo
kada je na jednu od proba doneo pesmu "Lutka sa naslovne strane",
koja je kasnije Corbi donela veliku popularnost. Clanovi Suncokreta
su smatrali da pesma ne odgovara stilu koji su izgradili. Bora ljut
i iznerviran napusta Suncokrete juna 1978. godine, resen da zauvek
ode iz muzickih voda.
Ali, nije mogao dugo bez muzike. Ubrzo po napustanju Suncokreta Bora
sa Biljom Krstic postaje clan akusticarske grupe Rani mraz.Bora je
vec tada poceo‹da naginje ostrijem rock zvuku. Leta 1978. godine Borina
vec deveta grupa od pocetka muzicke karijere odrzala je desetak predponocnih
nastupa u Domu omladine u okviru Beogradskog leta. Bora je tada svirao
ono sto ce kasnije predstavljati okosnicu prve faze Riblje corbe.
Posle samo 45 dana provedenih u grupi Bora je napustio Rani mraz jula
1978. godine, nakon sto su nastupili na festivalu u Splitu.
Po povratku u Beograd dolazi do prelomne odluke u Borinoj karijeri.
On pocinje saradnju sa tadasnjim clanovima grupe SOS, sa kojima ce
nepunih mesec dana po napustanju grupe Rani mraz osnovati Riblju corbu.
Ostalo je vec istorija.
Uporedo sa muzikom Bora je svoj umetnicki talenat pokazao i na polju
poezije. Prvu zbirku pesama objavio je sa pet godina zakasnjenja,
maja 1985. godine. Zbirka je dobila naziv "Ravnodusan prema placu"
i odmah je planula u 10 hiljada primeraka. Takodje je iskoristio pauzu
u radu Riblje corbe pa je 1986. gostovao na ploci grupe Kerber "Seobe"
u pesmi "Covek od meda". Inace, on i Cutura napisali su Kerberu tri
teksta za ovaj album. Posle uspeha prve knjige poezije Bora je intenzivno
poceo da drzi veceri poezije.
Ubrzo mu se ispunila i davnasnja zelja: 1988. godine primljen je u
Udruzenje knjizevnika Srbije. Njegove pesme dizale su prasinu vise
nego ikad. Kada je u Sava centru 1987. godine, na proslavi povodom
godisnjice Studija B, govorio svoje stihove, javni tuzilac je zakljucio
da je "uznemirio javnost". Ali, zahtev za pokretanje sudskog postupka
protiv Bore je odbijen, jer su stihovi koje je tom prilikom recitovao
bili vec objavljeni.
Paralelno sa izlaskom Corbine ploce 1996. godine "Ostalo je cutanje"
Bora je u Republici Srpskoj, za Radio Bijeljinu, objavio solo CD "Njihovi
dani" sa iskljucivo politickim pesmama, od kojih je najvise paznje
izazvala "Baba Jula".
Bora je ukupno objavio pet zbirki pesama. Pored knjige "Ravnodusan
prema placu" tu su i "Hej Sloveni"(1987.), "Prvih deset godina je
najteze"(1988.), "Necu"(1989.) i "Psihopata i lopata"(1997.). Zbirke
su prodate u vise od 150‹hiljada primeraka.
Filmski reditelji su u vise navrata pokusavali da dovedu Boru pred
kamere, ali ih je sve odbio zbog losih scenarija.Bora je nosilac priznanja
Branko Copic za satiru, nagrade Brankovo kolo zbog "ocuvanja srpskohrvatskog
jezika i svezeg pesnickog izraza". Dobio je cetiri Oskara popularnosti,
proglasavan je za kompozitora, pevaca, lajavca godine.
Radio je muziku za pozorisne predstave "Bonton", "Siroti mali hrcki",
"Tamna je noc" i film "Atoski vrtovi" Stojana Stojcica. U pozoristu
Radovic izvodio je monodramu "Ja ratujem sam". Objavio je i kasetu
"Bora prica gluposti" koju je slovenacki Helidon prodao u tirazu vecem
od 80 hiljada primeraka.
Hobiji su mu pecanje i fudbal. Rezervni je golman FK Pekar. Pise za
satiricne listove "Nasa krmaca" i "Bre". Godine 1990. politicki se
aktivirao osnovavsi seretsku Partiju obicnih pijanaca (POP) (ciji
je simbol bio "Srk i Cepic" - prim. mYUsic). Ubrzo po osnivanju
stranka je usla u koaliciju sa SUP-om (Savez uzivalaca piva) i Flasistickom
strankom. Na Filoloskom fakultetu u Beogradu vec postoji jedan diplomski
rad sa temom "Poezija Bore Djordjevica".
Riblja Corba
